ДРАМСКА СЦЕНА
Сезона 2020/2021.
Премијера: 15. октобар 2020.
Робер Тома
ОСАМ ЖЕНА
Превод са француског: Драгослав Андрић
Редитељка: ТАРА МАНИЋ
Драматург: ВУК БОШКОВИЋ
Костимографкиња и сценографкиња: СЕЛЕНА ОРБ
Асистенткиња костимографкиње и сценографкиње: БЛАГОВЕСТА ВАСИЛЕВА
Кореограф: ДЕЈАН КОЛАРОВ
Музичка сарадница: АНА АЛЕКСИЋ ШАЈРЕР
Сценске борбе (по методи Д.С.): ДЕЈАН КАРЛЕЧИК
Фотографије и плакати: МАРИЈАНА ЈАНКОВИЋ
Асистенткиња редитељке: ИСИДОРА КУЛЕНОВИЋ
Улоге
Мајка – СНЕЖАНА КОВАЧЕВ ЧЕЛАР
Габи – ЕДИТ ТОТ МИШКЕЉИН
Августина – САЊА РАДИШИЋ
Сузан – МИЛЕНА БОЖИЋ
Катарина – ИСИДОРА ВЛЧЕК
Госпођа Шанел – НАТАША ЛУКОВИЋ
Лујза – ВЕСНА ВАРИЋАК
Пјерета – НАТАША ИЛИН
Марсел – МИРКО ПАНТЕЛИЋ
Инспицијенткиња: Јелена Ристић
Суфлерка: Ивана Титин
РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ
Постављање било ког текста о женама, написаног у прошлости, данас представља посебан изазов – редитељски, идеолошки, социолошки, семиотички. Не само због великог значаја #МеТоо покрета, те преокрета који је он створио у уобичајеној динамици мушкараца и жена, већ и јер се позиција жена драстично мењала
кроз историју, посебно током XX века, те постављање сваког драмског текста који је центриран око женског лика – данас изискује пажљивост и редитељску суптилност. Надасве, целокупно промишљање женског питања из самих основа, сасвим изнова.
Француски текст Осам жена, данас се не може сматрати еманципаторским, нити текстом који оснажује или охрабрује жене. У њему је предност дата комичком заплету и ситуацијама, базираним на трилерским постулатима – што је писац постигао поигравањем са стереотиповима, па чак и мизогиним односом према женама.
Због тога, а у сарадњи са Вуком Бошковићем и целокупним ауторским тимом ове представе, циљ нам је био да позицију жене промислимо у данашњем тренутку, тако да се женама не ругамо, али ни да их једнострано величамо. Користећи Томин текст као предложак, циљ нам је био да жене, данас, само преиспитамо.
