НП „Тоша Јовановић”
Драмска сцена
Премијера: 9. септембар 2023.
Александaр Поповић
ЉУБИНКО И ДЕСАНКА
Режија: Милан Нешковић
Драматургија: Јелена Мијовић
Костимографија: Биљана Гргур
Сценографија: Марија Калабић
Кореографија: Андреја Кулешевић
Лектор: Саша Латиновић
Дизајн плаката: Сара Ковачевић
Играју:
Сара Симовић – ДЕСАНКА, СА ПИЛЕНЦЕТОМ
Милан Колак – ЉУБИНКО, СА АМРЕЛОМ
Иван Ђорђевић – АВГУСТ, СА ГИТАРОМ
Јован Торачки – ШПИЈАЛТЕР, СА ХОЛЕНДЕРОМ
Инспицијенткиња: Соња Ристоски
Суфлерка: Јелена Истрат
Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Синиша Марков, Богдан Бошков, Филип Алексић и Даниел Кашлик
Реквизитер: Александар Дошен
Дизајн светла: Александар Брустул
Тон: Александар Ћук
Гардероба: Весна Дошен, Данијела Селаковић
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски радови: Горан Јаначковић
Под руководством Срђана Векецког и Вилмоша Кашлика
Ко су данас Љубинко и Десанка, Август и Шпијалтер?
Да ли су ти ликови остали заробљени у времену ране друге половине XX века, још увек „послератном“, једном ногом у грађанском а другом увелико социјалистичком друштву?
На ком плану можемо комуницирати са гласовима из, сада већ, епохе?
Шта препознајемо као своје у њиховом осећању света и да ли постоји наша бол којој ће њихов додир бити лист купуса или пилећа супа?
Пробијајући се кроз вртоглаву сценску игру Александра Поповића, разгрћући фарсу и дешифрујући давно заборављене локације, занате и изразе, ишчекујући заједно са њима на једној клупи у парку, по киши, открили смо усамљеност, велику као океан. Бескрајну потребу за другим бићем, за блискошћу, љубављу и пријатељством. Егзистенцију, која, да би била препозната, мора добити потврду другог. Вапај да неко потврди наше постојање. И док покушавамо да попунимо време које нам је на овој земљи дато, мали, често и наизглед бесмислени разговори, топао људски додир, слушалац, саговорник и сапутник учиниће да што безболније проживимо и преживимо живот. Једина срећна извесност у ишчекивању неизвесног за Љубинка и Десанку јесте постојање оног другог и њихове чудне љубави и заједничких снова. Добро би било да знамо, баш као што то знају и Август и Шпијалтер, да их и ми можемо наћи на једној клупи у једном парку.
Ауторска екипа представе
У текст представе инкорпорирани су неки мотиви, сцене и монолози из ТВ серије „Цео живот за годину дана“, снимљеној по сценарију Александра Поповића, у режији Владана Слијепчевића и Мила Ђукановића и продукцији Телевизије Београд, 1971. године.
КРИТИКА:
https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5291737/dnevni-magazin-kulture.html
https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1284199/pozorisna-kritika-sta-ljubav-nego-fantazija
