Сара Рул
ТЕЛЕФОН МРТВОГ ЧОВЕКА
Превод са енглеског: Никола Јовановић и Вишња Сретеновић
Режија: Растислав Ћопић
Костимографија: Ивана Ристић
Сценографија: Дуња Костић
Композитор: Владимир Пејковић
Сарадник за сценске борбе: Дејан Карлечик (по методи Д. С.)
Идејно решење и дизајн плаката: Филип Немет
Играју:
ЏИН – Наташа Илин
ГОСПОЂА ГОТЛИБ – Јелена Шнеблић Живковић
ДВАЈТ – Миљан Вуковић
ХЕРМИЈА – Наташа Луковић
ГОРДОН – Данило Миловановић (к. г.)
ДРУГА ЖЕНА / СТРАНКИЊА – Сања Радишић
KOНОБАР – Александар Дошен
Инспицијенткиња: Соња Ристоски
Суфлерка: Ивана Титин
Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Филип Алексић, Даниел Кашлик, Александар Дошен, Синиша Марков
Реквизита: Драгана Грубачки
Светло: Александар Брустул и Бојан Каприш
Тон: Јелена Пантелић
Гардероба: Весна Дошен, Данијела Селаковић
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски радови: Горан Јаначковић
Сликарско-фарбарски радови: Виорел Флора, Дуња Костић
Под руководством Вилмоша Кашлика
ЗРЕЊАНИН CALLING
Колико заправо познајемо своје ближње? Да ли је смрт коначни крај наше повезаности са неким? Зашто се осећамо тако усамљено и отуђено у овоземаљском животу и поред никад већих могућности да будемо повезани? Како је могуће да смо успели да развијемо комуникационе технологије и вештачке интелигенције до ове мере, а не успевамо да остваримо суштински однос са другим човеком?
Чини ми се да човек има насушну потребу за таквим односом, који почива на саосећајности, блискости, интими.
Сара Рул нам овим комадом, између осталог, упућује један „позив на буђење“; на једну поетску, нежну, љубавну побуну против материјалистичких, тривијалних и све површнијих међуљудских односа. Мислим да би било добро да се јавимо на тај позив.
Р. Ћ.
