Драмска сцена
Сезона 2017/2018
Премијера: 7. март 2018.
Тенеси Вилијамс
ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА
Режија, адаптација и лекторско писмо: Лилијана Ивановић
Сценографија: Никола Николић
Костимографија: Биљана Крстић
Избор музике: Александар Ћук
Улоге:
Бланш Дибуа – Сања РАДИШИЋ
Стенли Ковалски – Даниел КОВАЧЕВИЋ
Стела Ковалски – Јелена КЕСИЋ
Мич – Стефан ЈУАНИН
Доктор – Милан КОЧАЛОВИЋ
Јунис (глас – Ивана ТИТИН
Инспицијент: Јелена Ристић и Сања Никић Суфлер: Ивана Титин
Сценска техника
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Синиша Марков, Драган Лекић, Милан Марић, Марко Попов
Реквизита: Александар Дошен
Светло: Александар Брустул
Тон: Александар Ћук
Гардероба: Верона Секач и Цвија Ђуричин
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски и тапетарски радови: Горан Јаначковић, Тибор Фараго
Браварски радови: Дамир Ристић, Мирољуб Милићев
Сликарски и фарбарски радови: Виорел Флора, Мирољуб Милићев
Под руководством Вилмоша Кашлика
Из редитељске бележнице
Зашто баш ТРАМВАЈ НАЗВАН ЖЕЉА?
Најпре:
Зато што је то један од оних текстова које сам, још као студент, желела да радим. Рекла сам, једном приликом, свом професору да ми је жеља да радим четири текста – Дуго путовање у ноћ Јуџина О Нила, Дервиш и смрт Меше Селимовића, Трамвај назван жеља,ж Тенеси Вилијемса, и Господа Глембајеви Мирослава Крлеже, и да ћу учинити све да своје жеље остварим. Три сам остварила у позориштима Ужица, Бијелог Поља и, ево, Зрењанина. Господа Глембајеви ће, на жалост, остати пуста жеља.
Затим:
Зато што је овај текст написао Тенеси Вилијемс, по мени, уз Чехова најбољи драмски писац новијег доба. Његове драме игране су у позориштима диљем света и све са изузетно великим успехом и код критике и код гледалишта.
Па онда:
Зато што је Трамвај назван жеља по жанру мелодрама, што код публике увек има добру прођу. Ми смо такав народ – или се смејемо или плачемо, средине нема.
И још:
Зато што ово дело има неколико одлично скројених глумачких задатака, што њиховим тумачима даје шансу да покажу шта и колико могу. Као неко ко воли глумце и веома цени њихов рад (јер позориште може без свих, само не без глумаца!), драго ми је кад радим текст који глумцима пружа шансу да се докажу.
И најзад, а уствари – најпре:
Зато што после много година опет радим у свом граду. Ако вам се представа буде допала, бићемо јако срећни сви ми који смо на њој радили. А ако вас остави равнодушнима – можда неки други пут.
Лилијана Ивановић
