Први записи о позоришној уметности код Срба везују се за Бечкерек још у XVIII веку и за име домаћег учитеља Јелисејића и његове дилетантске ђачке глумачке трупе. Житни магацин преуређен је 1839. године у позориште.

По легенди, позориште је настало из неизмерне љубави једног домаћег имућног грађанина према чувеној пештанској глумици; да би је приближио себи и довео у град, изградио је позориште.

Тако је бечкеречко позориште једно од најстаријих театарских здања у Југославији. Барокни ентеријер је изузетне лепоте, акустике и функционалности, а у основи је камерног типа.

Данашњи спољашњи изглед добијен је темељном реконструкцијом и адаптацијом 1985. године. Унутрашњост позоришта је, захваљујући сачуваним оригиналним плановима, рестаурирана и аутентична. Стотинак година Позориште није имало професионалну трупу (у њему су гостовала мађарска, немачка и српска позоришта), а од 1946. године позориште има сопствени ансамбл који делује на три сцене: драмској, камерној и луткарској. Позориште носи име чувеног српског глумца романтизма, Тоше Јовановића.