НП „Тоша Јовановић”
Луткарска сцена
Сезона 2023/2024.
Премијера: 21. мај 2024.
МИША ПУПИН ИДВОРСКИ
Аутор текста: УГЉЕША ШАЈТИНАЦ
Редитељ: ПЕТАР ПЕЈАКОВИЋ
Обликовала: БЛАГОВЕСТА ВАСИЛЕВА
Композитор: ЗОРАН БУЛАТОВИЋ БАЛЕ
Дизајн плаката и програма: ПРОТА ШКАРТ
Играју:
ПРЕДРАГ ГРУЈИЋ
СНЕЖАНА ПОПОВ
МИРОСЛАВ МАЋОШ
АНА ЧУПИЋ
МАРИЈА ПАНТИН
НАТАША МИЛИШИЋ
КРИСТИАН КАРДОШ
Инспицијенткиња и суфлерка: АЛЕКСАНДРА ШАЛАМОН
Сценска техника:
Естетско и технолошко обликовање и израда лутака и сценографије: Благовеста Василева, Владимир Живин, Роберт Лацко, Аранка Алексић, Горан Јаначковић
Израда реквизите: Владимир Живин, Роберт Лацко и Никола Лалић
Кројачки радови: Аранка Алексић и Ивана Пушић
Столарски радови: Горан Јаначковић
Мајстор светла: Роберт Лацко
Мајстор тона: Владимир Луцић
Декоратери: Никола Лалић и Владимир Живин
Гардероба: Естер Фараго
Под руководством Вилмоша Кашлика
У представи су коришћени мотиви композиције Максе Попова „У Банату жито више главе”.
Представа је урађена поводом обележавања 170 година од рођења Михајла Пупина у
сарадњи са УГ „Година Пупина”.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Миша Пупин Идворски је (позоришна) представа о томе како расту велики људи. Како у човјека када је баш мали треба ставити нешто баш велико, па онда и он постане баш велики. Ставити нпр. Маслачак, Ђерам, Чигру и Успаванку.
У дјетињству су сви изумитељи. Дјетињство изуми само изумитеље. Када си мали лако изумиш ствари. Кад си велики тешко. Када порасту неки људи постану велики изумитељи, неки остану само изумитељи, а већина престане да изумља. Дакле, пар њих порасту, неки остану исти, а већина се смањи.
Пупин је у бијели свијет стигао, као и сви велики људи, празних џепова. Без игдје ичега. Понио је само неколико слика (у себи). И то је било сасвим довољно. Открио је свијет. Изумио га је. Наша представа је направљена од тих слика.
Једна од слика је и Поступаоница. Народни обичај у којем се када дјете прохода испече погача и на њу свако од укућана стави предмет који треба да одреди пут дјетета – да помогне дјетету да поступи у живот. У Мишином случају перо је превагнуло.
„Одавде ћу бабо сам …“ каже Угљешин Пупин на крају поеме свом оцу. И отац га пусти. И то је то. Од(г)(в)ајање. Васпитавање за слободу. Више него довољно да се добро поступи.
Одавде ћу сам.
