Ивана Брлић Мажуранић
ЧУДНОВАТЕ ЗГОДЕ ШЕГРТА ХЛАПИЋА
Превод: ИВАНА АНДРИЋ ПЕНАВА
Режија: ВЈЕРА ВИДОВ
Драматизација: НИНА ПАВЛОВИЋ
Сценографија: КРЕШИМИР ТОМАЦ
Костимографија и креација лутака: БЛАГОВЕСТА ВАСИЛЕВА
Композитор: ЗОРАН БУЛАТОВИЋ БАЛЕ
Асистенткиња редитељке и сценски покрет: НАТАША МИЛИШИЋ
ЛИЦА:
Шегрт Хлапић – ПРЕДРАГ ГРУЈИЋ
Бундаш – НАТАША МИЛИШИЋ
Мајстор Мркоња – КРИСТИАН КАРДОШ
Мајсторица – ОЛГИЦА ТРБОЈЕВИЋ КОСТИЋ
Млекар – ДАНИЛО МИХЊЕВИЋ
Марко – СНЕЖАНА ПОПОВ
Гита – МАРИЈА ПАНТИН
Папагај – АНА ЧУПИЋ
Просјакиња Јана – ТАТЈАНА БАРАЋ
Црни човек – ДАНИЛО МИХЊЕВИЋ
Господар циркуса – МИРОСЛАВ МАЋОШ
Инспицијенткиња и суфлерка: АЛЕКСАНДРА ШАЛАМОН
Сценска техника:
Шеф сцене: ВЛАДИМИР ЖИВИН
Мајстор светла: РОБЕРТ ЛАЦКО
Мајстор тона: ВЛАДИМИР ЛУЦИЋ
Гардероберка: ЕСТЕР ФАРАГО
Декоратер: НИКОЛА ЛАЛИЋ
Кројачки радови: АРАНКА АЛЕКСИЋ
Столарски радови: ГОРАН ЈАНАЧКОВИЋ
Реч драматуршкиње
Ивана Брлић Мажуранић једна је од оних ауторица које никад не подцјењују дјечју машту и дјечје виђење свијета, штовише, то „дјечје“ често је у њеним бајкама битан или чак пресуђујући фактор. Кроз мајсторско вођење приче, она се поставља као мајка или бака која нам баја фантастичне присподобе, а ми, читатељи, постајемо дјеца поред камина, жељни да сазнамо више о свјетлости најчишћих и мраку најцрњих срдаца и о великом свијету у којем се боре. Зато је увијек добра идеја поставити неко њено дјело на казалишне даске, како би се бајање поред камина настављало још дуго у будућност.
При драматизацији романа Чудновате згоде Шегрта Хлапића било је изузетно битно очувати и нагласити управо снагу дјечјег увјерења и бескрајну способност суосјећања. Малени Хлапић само је постоларски шегрт, али његов осјећај части, дужности да помогне свакоме на кога наиђе, да буде на услузи свијету и тако га учини бољим мјестом, чине га свјетиоником људскости у формату лакта. Хлапић је симбол свега чему требамо стремити, и ми дјеца, и ми одрасли, и учи нас да срећа прати храбре, и паметне, и одважне, и несебичне, и луцкасте.
Нина Павловић
Представа је урађена захваљујући сарадњи са Фондацијом „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића“ из Петроварадина и средствима добијеним на конкурсу Секретаријата за културу Покрајине Војводине. Фондација је такође омогућила превођење текста на српски језик.