Светло као обавезни елемент сваке представе, има веома значајну улогу у креирању комплетног доживљаја публике. У Народном позоришту „Тоша Јовановић“ раде три мајстора светла, један на Луткарској и два мајстора на Драмској сцени. Александар Брустул је мајстор светла Драмске сцене. У Позориште је дошао пре 10 година и за посао који му је поверен каже да је динамичан, изазован али и јединствен.

– Ја волим да кажем мој посао спада у један круг разних послова ван сцене, ван глумачког посла, за који људи можда публика не зна, али изузетно доприносе целокупном утиску који ће представа оставити на њих. Сценографија, светло, звук, реквизита, костими – то су све ствари које, поред глуме и глумаца, чине представу. Постоји дизајнер светла и мајстор светла, расветљивачи, људи који раде за пултом. Моје званично радно место је мајстор светла који по правилу испуњава задатке дизајнера светла. Дизајнер је тај који погледа пробу, сценографију, услове на сцени, техничке услове, прочита текст, договори се са редитељем и направи план расвете. По том плану ја правим конфигурацију, распоред рефлектора. Када се све то намести и крене техничка проба, тада се са редитељем договарам када ће бити промена светла. То програмирање светла зове се штимунг. Распоред штимунга се уноси у миксету и преостаје вођење представе. Промена светла може да буде на неку реплику, на покрет, музику, или када је техничка промена. Некада ми инспицијент даје знак када су се глумци склонили са сцене и када поново могу да дам светло, каже Александар Брустул.

Мајстор светла је задужен и за сценске ефекте попут вештачког снега, измаглице, дима или балона од сапунице. Стварање ефеката је такође повезано са миксетом за светло преко које се обављају све команде.

Колико ће бити рефлектора и штимунга, зависи од представе до представе и реткокада се дешава да су позиције рефлектора сличне или исте. Изазов је и када се раде гостујуће представе.

– Када гостујемо другим позориштима, тада се треба прилагодити другој сцени. Ниједна сенаније иста, нигде није исти распоред рефлектора, раздаљине, углови под којим светло пада – све се практично ради „од нуле“. Светло сваког рефлектора се поново усмерава, штелује и поново се програмирају штимунзи на миксети.

Грешке се, како каже, дешавају као и у сваком послу. У већини случајева публика то и не примети.

– То су грешке које публика и не примети. За грешку знају само људи који раде представу – глумац, редитељ, техничар. Може се, рецимо, десити проблем са опремом јер не треба заборавити да је све дигитално, као што су и наши рачунари, мобилни телефони. Дакле, није немогуће да прегори рефлектор, да се нехотице искључи кабл и слично. Такве ситуације су ретке али и када се десе, трудимо се да их публика не примети, заиста их брзо превазиђемо и наставимо представу – никада не дозволимо да било шта поремети ток представе. Јер, ако смо окупирани првом грешком и не превазилазимо је, а представа тече, лако може да се деси следећа грешка. Позориште је ипак „жив“ програм, каже Александар Брустул на крају разговора.

​9. 6. 2022.