Година 2023. за Народно позориште „Тоша Јовановић“ била је успешна – луткарски и драмски ансамбл заједно су освојили скоро 20 награда на разним фестивалима у земљи, а публика је непрестано показивала интересовање и пунила салу. Иако је било очекивано да ће представа „Госпођа министарка“ бити гледана, нико није могао да претпостави да ће по три позоришне сале бити продаване унапред. Поред „Госпође министарке“, публику су у великом броју у Позориште привукле представе „Љубинко и Десанка“, „Шта ће бити са свима нама“, „Брачна игра“… Луткарска сцена је доживела нови успон довођењем великих редитељских имена у свету представа за децу који су обрађивали дела најзначајнијих писаца за децу.

– Надовезаћу се само констатацијом да је то тек почетак једне велике етапе коју желимо да реализујемо. У претходном периоду у највећој мери смо били фокусирани на подизање продукције на виши ниво, затим на што директније и транспарентније информисање публике, а ту је наравно и жеља да се оба ансамбла ојачају новим глумачким снагама. Како смо успели у свему томе, логично је и да ћемо наставити тим путем. У 2024. годину ушли смо са великим плановима – каже за годишњи интервју директор НП „Тоша Јовановић“ Дејан Карлечик.

С обзиром на чињеницу да сте у првој половини актуелне сезоне успешно пробудили интересовање публике, очекивано је да се питамо шта нас чека до јуна, односно до краја сезоне?

– Већ у јануару Луткарски ансамбл почеће да ради ауторски пројекат Јована Царана на Сцени „Тодор Манојловић“. До краја сезоне редитељ Петар Пејаковић радиће представу о Михајлу Пупину „Од пашњака до научењака, у драматизацији Угљеше Шајтинца. То је новина којом остварујемо један од већих циљева које смо имали – да адолесценте вратимо у позориште. Наиме, свесни смо чињенице да нам у Позоришту недостаје узраст од 11 до 15 година, тачније публика која је прерасла луткарске представе а још није довољно зрела за драмске. Поред тога, на Драмској сцени ћемо имати чак две праизведбе (први пут извођена дела, прим. аут). Реч је о савременим делима. Први комад, „Мобилни телефон мртвог човека“, ускоро ће почети да ради редитељ Растислав Ћопић, а до краја сезоне нас очекује и сарадња са редитељем Ђорђем Нешовићем на представи „Ефекат“. То говори да смо желели да делима савремених писаца уведемо освежење у репертоар, али и да истовремено не заборавимо да смо народно позориште и да публика од нас очекује и класична дела, што смо постигли представом „Госпођа министарка“.

Чини се да је „Госпођа министарка“ стављена на репертоар у право време. Публика је, с једне стране, осетила поклапање са тренутном атмосфером у друштву, а с друге стране, ту је и увек присутна жеља да се погледа Нушић који вешто, кроз иронију, публици изазива смех. Чему се то публика заправо смеје?

– Нушић је део нашег фолклора. Као што Енглези имају Шекспира, Руси Чехова, тако и ми имамо Нушића који је свевременски. Ово дело, иако писано пре сто година, и данас изазива жељу публике да га погледа, нарочито то како је сада постављено, у времену у којем живимо. Ми смо, као народ, мајстори у црном хумору и негде смо први по томе који се смеју својим несрећама. На тај начин их ваљда некако лакше превазилазимо. Најлепша ствар која се догодила са овом представом јесте то што смо се вратили у неко време када је најбољи маркетинг био преношење вести о доброј представи начином „од уста до уста“. У ситуацији смо да немамо велику потребу да објављујемо на друштвеним мрежама ни у медијима да „Министарка“ игра – довољно је то што је била премијера и људи већ сами зову, долазе на билетарницу и траже карте. Сва три децембарска извођења су била продата још у новембру.

„Госпођа министарка“ није једина представа која је од почетка сезоне утицала на велико интересовање публике.

– У 2023. смо направили озбиљан помак по питању продукције јер смо довели велика редитељска имена, али смо радили и велике наслове и упустили се у нешто непознато. Пре свега мислим на представу која је једна врста специфичног пројекта редитеља Бориса Лијешевића, „Шта ће бити са свима нама“, са којим смо завршили претходну сезону, али мислим и на представу на Луткарској сцени „Неко се уселио у ону стару вилу“ у режији Драгане Милошевски Попове. Та представа је другачија јер почиње у фоајеу, врло је интерактивна и константно укључује децу у саму радњу представе. Даље, остварили смо сарадњу са редитељима Миланом Нешковићем кроз представу „Љубинко и Десанка“ и Душаном Петровићем са представом „Госпођа министарка“. Све ове представе су рађене на великој сцени и захтевале су озбиљан кастинг, поделу сарадника и глумаца. Продукционо су све представе врло захтевне али, како сада видим, то се исплатило, јер су и врло посећене. Крај првог дела сезоне завршили смо сјајном представом за децу, „Чудновате згоде шегрта Хлапића“, редитељке Вјере Видов, која је квалитет свог рада већ доказала више пута награђиваном представом „Дечак и Месец“.

Година је била специфична и по броју награда са којима су се луткарски и драмски ансамбл враћали са неколико фестивала у региону. Које су се представе учешћем на фестивалима издвојиле?

– Представа „Шта ће бити са свима нама“ је посетила већ неколико фестивала. На 11. Фестивалу првоизведених представа – ПИП у Алексинцу, глумац нашег Драмског ансамбла Стефан Јуанин добио је признање за глумца вечери, а ансамбл је добио награду публике. Представа за децу „Гига прави море“ редитељке Миље Мазарак Маринков била је селектована на 24. Међународном фестивалу професионалних луткарских позоришта за децу „Лут фест“ у Источном Сарајеву где је наша сценографкиња, костимографкиња и ауторка лутака Благовеста Василева добила награду за најбољу сценографију. Представа „Дечко из последње клупе“ проглашена је најбољом представом 16. Фестивала победника фестивала у Раковици. Жири је доделио и Специјалну награду редитељки овог комада, Тијани Васић, док је глумцу Даниелу Ковачевићу уручена плакета за глумца вечери. Представа Луткарске сцене „Прадевојчица“ освојила је Гран при на 30. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, у конкуренцији са позориштима из Кореје, Кине, Француске, Португала, Естоније и целог региона. То је један од највећих успеха у овој сезони. Ирина Сомборац је на истом фестивалу освојила награду за најбољу сценографију и најбоље решење лутака након што је и у Зрењанину на 72. Фестивалу професионалних позоришта Војводине освојила две награде. На крају, на 54. Сусрету професионалних позоришта лутака Србије у Нишу, „Прадевојчица“ је освојила чак девет награда.

Вратимо се на почетак разговора и планове за 2024. Каква је перспектива за учешће нових представа на фестивалима, за јачање ансамбала новим глумачким именима, и како конкретно планирате да унапредите комуникацију са публиком?

– За „Љубинка и Десанку“ већ имамо позиве да учествују на неким фестивалима у следећој сезони, али и за „Госпођу министарку“. „Љубинко и Десанка“ су још у селекционим циклусима, па ће та представа тек добијати фестивалски пут. Што се тиче ширења ансамбла, мој циљ је и даље подмлађивање оба ансамбла и за ове две и по године, колико руководим кућом, запослено је четворо младих глумаца. То су Милан Колак и Сара Симовић на Драмској сцени и Предраг Грујић и Ана Чупић на Луткарској сцени. Идеја је да се ту не стане – борићу се да у 2024. и једном и другом ансамблу прикључимо још неког од младих колега и колегиница. Комуникација са публиком и слика зрењанинског Позоришта у очима локалне јавности, али и шире, стратешки је циљ. У наредном периоду радићемо на још већој транспарентности у правцу информисања, као и на иновацијама у самом начину оглашавања догађаја и пословања. Квалитетом самих представа и маркетиншким деловањем, у новој години желимо да постигнемо већи одзив публике.

Интервју приредила:

Бојана Латиновић