Драмска сцена Народног позоришта „Тоша Јовановић“ у петак, 18. октобра, у 20 часова премијерно изводи комад Петера Вајса ГОСПОДИН МОКИНПОТ. То ће бити прва премијера у новој, сезони 2019/2020. и сви са узбуђењем ишчекујемо шта нам је то овог пута приредио редитељ Љубослав Мајера са својим сарадницима и одабраним глумцима.
Према речима Горана Ибрајтера, који у ауторској екипи потписује драматургију комада, Петер Вајс је о патњама господина Мокинпота писао у битно другачијим околностима од данашњих (шездесетих година 20. века). Биполарни свет, претња нуклеарне катаклизме, социјална неједнакост, само су неки од чинилаца миљеа из ког се рађа прича о патњи овог малог човека. Мокинпот, ирационалном игром више силе, неправично је утамничен, суочен са губитком посла, распадом брака, осуђен да се потуца, тражећи правду. Речју, ускраћен је за све оно што човека чини човеком. Немоћ је његово доминантно стање, немоћ да (се) било шта промени.
Ибрајтер сматра да су данас околности можда другачије – глобалистичке тенденције (у великој мери вођене интересима крупног капитала), навала виртуелног, сајбер света у наше животе, економски дисбаланс, али да све наведено ипак јесте плодно тле за сурово поигравање животом и судбином малог човека. Стрепња да преко ноћи, без видљивог и разумљивог разлога, можемо остати без свега оног што чини основ иоле достојанствене егзистенције, није мања сада него пре пола века.
То су све разлози који овај Вајсов комад чине актуелним: Господин Мокинпот је ту, међу нама, само се треба мало боље загледати, у суседној канцеларији, у комшилуку, у свакоме од нас.
А шта из свог, глумачког угла каже Јован Торачки, који се нашао у улози господина Мокинпота, сазнаћемо из краћег разговора:
С једне стране текст се темељи на филозофској расправи, док је с друге стране формално уобличен у стиху, колико је било тешко играти главну улогу у поставци таквог комада?
– Било је лепо, али и релативно тешко. Највише сам захвалан редитељу Љубославу Мајери јер нисам сигуран колико бих сам успео да се изборим са стихом и поред искуства и талента. Стих је у исто време и тежак и захвалан, он је као ребус, рима условљава, и као да трасира пут којим се треба кретати, те стога може бити хладна и једнолична, а то је онда досадно и свакако није позориште.
Редитељ Мајера је очигледно пронашао решење да доскочи овом изазову, а ту су и ваше колеге које су се овог пута нашле у потпуно другачијој улози од вас?
– Јесте, моје драге колеге овог пута играју нешто што се не виђа често на нашој сцени, и да не откривам превише о представи, рећи ћу само да је овај текст промишљен и инвентиван до мудрости, те да је редитељско читање Љубослава Мајере, по мом суду, било довољно креативно да се значења текста остваре у пуном обиму. Тачније, ради се о вишеслојности знакова који се нуде у овом позоришном језику који смо створили и сигуран сам да ће се за сваког наћи понешто интересантно.
Ко је господин Мокинпот и зашто треба погледати ову представу?
– Једноставно речено, Мокинпот је господин који смо сви ми, више или мање. И све те патње, бриге и жеље његове, заправо су у нама. Господин Микинпот је суочавајући се са проблемима доживео извесну прочишћеност која га је скупо коштала… Ово ми је четврти пут да радим са Љубославом Мајером. Он је мој и редитељ ове позоришне куће, и свакако је један од редитеља са којим се најлакше и најлепше разумем. Мишљења сам да окружењу не постоји оригиналнија, авангарднија и промишљенија, ако хоћете позоришнија и уметничкија представа. То су само неки разлози због који вреди погледати ову представу.
Један сте од добитника јубиларног признања „Тоша Јовановић“, када зрењанинско Позориште обележава 180 година постојања, колико вам то значи?
– Значи ми јер је то награда моје куће и зато што је то доказ тога колико сам овде дуго и да нисам у позориште залутао. Позориште и ја се добро разумемо.
Поред Јована Торачког у представи играју; Вурст – Мирко ПАНТЕЛИЋ, Жена – Наташа ИЛИН, Чувар, Драги господ Бог – Драган ЂОРЂЕВИЋ, Службеник – Стефан ЈУАНИН, Послодавац – Јовица ЈАШИН, Адвокат – Милан КОЧАЛОВИЋ, Лекар – Миљан ВУКОВИЋ, 2 анђела – Наташа ЛУКОВИЋ/Сања НИКИЋ, Јелена ШНЕБЛИЋ ЖИВКОВИЋ, 2 медицинске сестре – Наташа ЛУКОВИЋ/Сања НИКИЋ, Јелена ШНЕБЛИЋ ЖИВКОВИЋ, 3 лика из владе – Звонко ГОЈКОВИЋ, Стефан ЈУАНИН, Милан КОЧАЛОВИЋ. Инспицијент је Сања НИКИЋ, а суфлер Ивана ТИТИН.
Текст са немачког превела је Марија АНЧИЋ, драматург је Горан ИБРАЈТЕР, режију, идејно решење сценографије и костима потписује Љубослав МАЈЕРА, реализацију костима и сценографије Благовеста ВАСИЛЕВА, асистент режије је Сања НИКИЋ, аутор музике је Ана АЛЕКСИЋ ШАЈРЕР, а дизајн звука је урадио Стефан НИКОЛИЋ.
Представа ГОСПОДИН МОКИНПОТ имаће претпремијеру у четвртак, 17. октобра, а премијеру у петак, 18. октобра. Прва реприза заказана је за суботу, 19. октобар, у 20 часова.
ОЧЕКУЈЕМО ВАС!
Иван Трифуњагић
- 2019.